Subject: Re: Da se ne zaboravi

Saobracajni fakultet

Dekan Vujadin Vesovic, prodekani Milivoj Cuk (finansije), Slobodan Lazovic nastava), Radivoj Petrovic (poslediplomska nastava) i Ljubisa Kuzovic (za nauku - u stvari direktor ISF).
Koliko zaposlenih nije potpisalo "Ugovor o radu" po novom zakonu i da dostavite njihova imena. Podaci na site-u su u redu.*
Koliko clanova Vaseg kolektiva je dobilo otkaz od maja 1998. gdine i navedite njihova imena.

Cetvorica:

- Mirko Cicak, red. prof. trazio je dozvolu da ode u Zagreb zbog neke studije posto u tom semestru nije imao casova i dobio odkaz. Za njega je u jeku nacionalne euforije receno da je locirao zeleznicka postrojenja na Kosovu na srpskom zemljistu, ma da nikakve veze sa lokacijom nije mogao da ima - bavi se problemima eksploatacije transportnih sredstava. Formirana je komisija koja je utvrdila da je citav zeleznicki odsek ucestvovao na tom projektu i da nisu imali veze sa trasiranjem. Sada radi u Zagrebu, dolazi vikendom u Bgd.

- Dusan Teodorovic, red. prof., jedini kome je izasla knjiga kod elitnog stranog izdavaca, predaje na americkim univerzitetima.

- Dusan Gajev, asistent, optuzen da je prepisao preko sto strana u svom prijavljenom magistarskom radu. Bio je angazovan u formiranju sindikata, mislim da bi trebalo pitati iskljucivo njegovog saradnika Draska Petrovica (sada je direktor Telekoma) kako je do toga doslo, posto imam utisak da je nagovoren na to prepisivanje. Prepisivanje je odkriveno bas uoci odbrane na Pravnom fakultetu.

- Petrovic M. asistent, nije magistrirao na vreme.

Koliko novih lica je zaposleno a da za njih nije sprovedena ranije koriscena izborna procedura ili ne ispunjavaju uslove za odgovarajuca zvanja i navedite njihova imena. Zoran Radojkovic je preuzet sa Novosadskog univerziteta, a da nije raspisan konkurs niti sproveden izbor.
Da li je u Vasoj ustanovi bilo finansijskih zloupotreba od strane rukovode}e garniture ili drugih formalnih ili neformalnih grupa, zloupotreba sluzbenog polozaja, malverzacija sa stanovima, vozilima, opremom, slu`benim putovanjima, itd. Koliko ja znam je samo poslediplomska nastava prijavljena kao projekat na ISF.
Da li je protiv nekoga iz Vase institucije nakon promena podneta krivicna prijava, za koje delo i protiv koga.
Navedite i druge negativne posledice iz Va{e institucije, van pobrojanih. Dve promene Statuta SF u kojima su uzastopno sve vise smanjivan broj clanova naucno - nastavnog veca i povecavana ovlascenja dekanskog kolegijuma. U poslednjoj verziji je dekan birao po dva predstavnika svakog odseka za clanove veca. Sadasnja ekipa je odmah uvela vece u normalnom sastavu.

Sastav Upravnog odbora i Saveta bi bilo najlakse dobiti iz administracije fakulteta, sada su na odmoru.

*Prof. Dr Vera Mijuskovic: Pogledala sam site i podaci o nasem fakultetu su tacni. Jedina nepreciznost je u tome da nisam bila premestena na nepostojeci Istrazivacki centar, vec na postojeci Institut SF sa zadatkom da uvedem na fakultet sistem kvaliteta. Smatrala sam da je svaka aktivnost u tom pravcu izuzetno korisna. Sistem kvaliteta podrazumeva dve pocetne predpostavke - da onaj ko rukovodi uvodjenjem bude u rangu pomocnika direktora (u nasem slucaju prodekan) i da direktor (dekan) kao prvi podpise izjavu o kvalitetu (izmedju ostalog da nece da laze, krade itd.) Kada sam to predocila dekanskom kolegijumu su smatrali da je to neka moja izmisljotina i doveli predavaca sa strane (I predavac sa strane je obavezni deo procedure). On im je to potvrdio i posle toga su pocele spletke. Mene nije pogodilo to sto su provereni lazovi lansirali spletke, vec to sa kakvim odusevljenjem je vest da sam podpisala bila prihvacena od mojih, da tako kazem, istomisljenika. Bilo je samo 2 (dvoje) koji su me pitali da li je to zaista tako. Sledi i hronologija dogadjanja sa ovim u vezi.

Hronologija suspenzije

Pocetak septembra Prodekan za nastavu trazi moj pristanak za drzanje nastave na AKOV u organizaciji Saobracajnog fakulteta. Parafom potvrdjujem da cu drzati tu nastavu, ma da taj paraf do sada nije bio uobicajen.

10.09.1998 god. Kao sef Katedre za puteve dostavljam prodekanu za nastavu pregled angazovanja nastavnika i saradnika ove katedre, ukljucujuci i moje licno, za sledeci semestar. Uganula sam obe noge, posto sam, trceci u pokusaju da stignem gradski prevoz, previdela rupu u trotoaru. Hodam nekoliko dana uz pomoc staka, a kasnije sa stapom.

28.09.1998 god. Pozvana sam na sastanak kod dekana SF povodom nepotpisivanja ugovora; prisustvovali su dekan prof. Vujadin Vesovic i prodekani prof. Lazovic, a kasnje i prof. Cuk. Dat je rok od nedelju dana do konacne odluke.

06.10. 1998 god. Drugi sastanak kod dekana u istom sastavu. Posto su saznali da do potpisivanja nece doci, receno mi je da cu dobiti retroaktivni otkaz od 05.08. 1998. i da necu primiti platu koja treba da stigne sledeceg dana. Posto sam ih podsetila da je to dohodak od jula, slozili su se da dohodak ipak treba da primim.

07.10.1998 god. Trazim pismeno resenje o svom statusu. Odgovoreno mi je da je pravnik na bolovanju. Istog dana odrzana je sednica Nastavno-naucnog veca kojoj prisustvuje i pravnik. Ja ne prisustvujem jer smatram da sam dobila odkaz. Na sednici, prodekan Lazovic saopstava da sam trazila oslobadjanje od predavanja iz zdravstvenih razloga. Vece ovlascuje Dekanski kolegijum da angazuje drugog nastavnika.

09.10.1998 god. Saznajem da su profesori Milosevic i Kuzovic trazili zamenu na Gradjevinskom fakultetu ali su sva tri profesora kompetentna za moj predmet odbili takvo angazovanje. Posto nisam primila nikakvo resenje o promeni statusa, obavestavam Dekana pismom poslatim preko arhive, da cu vrsiti sve svoje redovne duznosti, ukljucujuci i predavanja.

12.10.1998 god. Prodekan Lazovic me moli da prvo predavanje, koje treba da se odrzi 13.10., odlozim za nedelju dana, kako se ne bi stvarale konfliktne situacije pred studentima. On smatra da ce se do 16.10. razresiti moj polozaj. Insistira da on sam saopsti studentima odluku o odlaganju. Kasnije se ispostavilo da je predavanja odlozio samo za dva dana.

15.10.1998 god Na klupi u hodniku pred kabinetom zaticem Dr Zorana Radojkovica, profesora iz Novog Sada, koji mi saopstava da je angazovan da drzi predavanja umesto mene.

16.10.1998 god. Upucujem preko arhive pismo Odseku za drumski i gradski saobracaj i transport, Nastavno-naucnom vecu i Dekanskom kolegijumu u kome ih obavestavam o svemu navedenom i trazim da mi se u skladu sa clanom 189 statuta Saobracajnog fakulteta od 25. Jula 1998 god., koji glasi: Lica izabrana u zvanje nastavnika I saradnika po propisima koji su vazili do stupanja na snagu zakona o Univerzitetu (Sluzbeni glasnik Republike Srbije 20/98), zadrzavaju stecena zvanja I nastavljaju da obavljaju poslove nastavnika do isteka vremena za koje su izabrana, omoguci da obavljam svoje nastavne aktivnosti.

19.10.1998 god. Sednica Odseka za drumski i gradski saobracaj i transport na kojoj su razmatrani planovi poslediplomske nastave kao i moje pismo. Saznajem da je nekoliko nastavnika trazilo da vidi novi statut ali im je saopsteno da nemaju pravo na to. Doneta je odluka da se trazi od Nastavno-naucnog veca da se udovolji zahtevu iznetom u navedenom pismu kao i da se ne tretira gore od vecine ostalih nastavnika univerziteta koji nisu podpisali ugovor. Nezavisno od Odseka, dva redovna profesora S.F. upucuju pismo Dekanu da preispita svoju odluku o mom udaljavanju iz nastave. Drustva za puteve Srbije i Jugoslavije takodje upucuju pismo Dekanu u kome izrazavaju neslaganje sa tim postupkom. Predsednik DPJ je kasnije izjavio da je pismo podpisao pod pritiskom.

21.10.98 god. Sednica Nastavno-naucnog veca, kojoj prisustvujem i ja. Izglasana je ispravka zapisnika sa prethodne sednice o angazovanju za predmet Putevi. Recenica ² Ovlascuje se Dekanski kolegijum da angazuje nastavnika² se dopunjuje sa ² Nakon informacije da prof. Dr Vera Mijuskpovic ne zeli da drzi nastavu, Nastavno-naucno vece je ovlastilo Dekanski … ² . Dopis Odseka za drumski i gradski saobracaj i transport sa zakljuccima o poslediplomskim studijama i zahtevom da se resi moj status, niti moje pismo tom Vecu, nisu se pojavili u materijalu, niti su diskutovani.

11.11.1998 god. Sednica Nastavno-naucnog veca. Ja sam brisana sa spiska nastavnika te nisam ni primila poziv za to Vece, ma da nikakvo resenje o promeni statusa nisam primila.

25.11.1998 god. Doneto ² resenje o rasporedjivanju Vere Mijuskovic² na radno mesto savetnika u Institutu Fakulteta, a radi obavljanja poslova uvodjenja sistema kvaliteta u poslovanje Fakulteta – Instituta Fakulteta² uz obrazlozenje da je: ² Zakonom o Univerzitetu (Sluzbeni glasnik 20/98) clan 165. Zaposleni na Fakultetu koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na snagu ovog Zakona bili su u obavezi da zakljuce Ugovor o radu u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Dekan fakulteta ponudio je vise puta u roku i nakon isteka roka prof. Dr Veri Mijuskovic da potpise ugovor o radu, sto je odbila. Imajuci u vidu napred iznete cinjenice, kao i misljenje i stav Ministra prosvete prof. Dr Jove Todorovica od 28. Oktobra 1998.godine da nastavnici i saradnici koji na Fakultetu nisu potpisali ugovor o radu ne mogu da izvode nastavu i ne mogu obavljati ispite, te je dekan duzan da im nadje na Fakultetu drugi posao izvan nastave, dekan je odlucio kao u dispozitivu ovog resenja.² .Dat je uobicajeni rok za zalbu od 15 dana.

Nisam ulozila zalbu protiv tog resenja posto su bas u to vreme sudski vraceni u nastavu profesori Zarko Trebjesanin i Slobodan Petkovic pa sam pretpostavljala da ce situacija da se normalizuje.

15.12.1998 god. Ispostavljen zahtev Fakultetu tehnickih nauka u Novom Sadu za preuzimanje prof. Zorana Radojkovica od strane Saobracajnog fakulteta bez raspisivanja konkursa i bez izbora.

Pocetkom januara su trazili sa Akademije Vojske Jugoslavije da im odrzim uobicajeni kurs. Dekan to nije dozvolio sa obrazlozenjem da ² ce se uznemiriti na fakultetu² , ma da takve kurseve drze i suspendovani profesori Elektrotehnickog fakulteta.

Na fakultetu je u medjuvremenu izvrseno okrupnjavanje katedri. Svi nastavnici, koji su tim povodom prestali da budu sefovi katedri, su dobili resenja o prestanku tog statusa osim mene, ma da je naravno Katedra za puteve, koja postoji od osnivanja fakulteta, pridruzena Katedri za teoriju toka i kapaciteta, koja je oformljena pre desetak godina. U skladu sa novim statutom je izvrsena formalna reorganizacija fakulteta tako sto su uvedeni nekadasnji odseci i postavljeni sefovi, ma da bez ikakvih formalnih ovlascenja. Imenovani su i koordinatori novih nastavnih planova i programa za skolsku 1999/2000-tu godinu. Posle godinu dana njihovog intenzivnog rada, u toku kojeg su se razbuktali svi moguci potencijalni konflikti, su njihovi rezultati potpuno ignorisani, a nastava se odvija i dalje po postojecem programu.

Vera Mijuskovic:

Osvrt na posledice primene Zakona o Univerzitetu po stanje na Saobracajnom fakultetu.

Posledice primene Zakona o Univerzitetu se ne mogu posmatrati izdvojeno od opsteg stanja pre donosenja ovog zakona, a koje je opet posledica dugogodisnje neprincipielne politike razvoja visokog skolstva i ogledalo opstih okolnosti u privredi i drustvu. Po mom misljenju, osim najcesce pominjane preobimnosti, najznacajnija obelezja tih okolnosti su sledeca:

Nedovoljna transparentnost tokova novca i tajnost principa raspodele finansijskih sredstava. Univerziteti u Srbiji su budzetske ustanove i raspodela budzeta za svrhe visokog skolstva na nivou republike i u okviru samih univerziteta treba da bude kristalno jasna svakom zainteresovanom, od delegata u raznim organima uprava do zaposlenih na univerzitetima. Praksa da se raspodela sredstava za pojedine namene i fondove vrsi prema licnom nahodjenju funkcionera ministarstva stvorila je najamno - podanicke odnose na pogresnim mestima. Sluzbenici Ministarstva, po prirodi posla zaduzeni za sto racionalniju raspodelu para poreskih obveznika, pretvoreni su u mocnike od cijeg ce raspolozenja zavisiti "biti ili ne biti" pojedinih fakulteta, a da nikada nisu polagali racuna pred Skupstinom ili bar univerzitetskom javnoscu. Raspodela sredstava stecena po drugim osnovama i iz drugih delatnosti (saradnja sa privredom, posebni kursevi) podleze, naravno, internim kriterijumima samih fakulteta.

Odobravanje otvaranja radnih mesta se ne vrsi prema jedinstvenim kriterijumima. Zvanje redovnog profesora moze biti nagrada za visoka dostignuca u nekoj disciplini, ali to ne treba da znaci da na fakultetima – miljenicima na jednom predmetu mogu da budu u stalnom radnom odnosu svi koji to zasluzuju. Treba odvojiti zvanja od radnih mesta.

Piramida zvanja je na mnogim katedrama okrenuta naopako – jedan asistent opsluzuje nekoliko profesora, sto je takodje posledica nepovoljne kadrovske politike.

Dugogodisnje isticanje lojalnosti rezimu u prvi plan umanjilo je vrednost lojalnosti sopstvenoj kuci – univerzitetu i fakultetu i podstaklo razvoj sitno-sicardjijskog mentaliteta, egocentricnosti i nekolegijalnosti, pojavljivanje na konkursima dva tima iz iste kuce, rad za konkurentske institucije, ucestvovanje u vise konkurentskih timova i sl. Sve one negativne pojave koje su se mogle primetiti pri konkurisanju jugoslovenskih preduzeca na stranom trzistu su primecene i na mikro-planu fakulteta koji su imali znacajniju saradnju sa privredom. S druge strane, usko trziste nauke stvorilo je nekakve "ja tebi, ti meni" recenzentske i referentske odnose, sto je omogucilo lagodno napredovanje na mnogim fakultetima. To dugotrajno odsustvo nege pozitivnih vrednosti civilizovanog drustva i odanosti svojoj kuci ce rezultirati sebicnim ponasanjem nastavnika u trenucima krize univerziteta.

Nedovoljna protocnost kadrova i studenata. Sticanje znanja iz raznih izvora se smatra dragocenim iskustvom i renomirani fakulteti u svetu cesto pruzaju mogucnost najboljim studentima zavrsnih godina drugih fakulteta da nastave studije kod njih. Ovde ne samo da se ne podstice takva praksa ukoliko nije u pitanju neki strani fakultet, vec se stvaraju i barijere. Asistenti se regrutuju obicno odmah posle diplomiranja i time im je skoro osigurana dozivotna sluzba, konkurentima sa strane je tesko prodreti u ucaurene zajednice bez obzira na svoje kvalitete. Takva praksa nije delovala podsticajno na zelju za osvajanjem novih znanja i naucne ambicije podmlatka na fakultetima.

Uprkos svim ovim cinjenicama je tokom nekoliko proteklih decenija na Univerzitetu postajala stalna teznja, da ne kazem borba, za uvodjenje objektivnih merila vrednovanja naucnog rada i njihovo poostravanje – obaveza ukljucivanja referenata sa drugih fakulteta, kontrola referata za unapredjenje nastavnika od strane strucnih odbora na nivou univerziteta, bodovanje naucnih dostignuca prema jedinstvenim kriterijumima, uslovljavanje napredovanja na pojedinim fakultetima sve ostrijim uslovima i slicno. Na taj nacin se stvorila velika prohodnost studenata pojedinih fakulteta na strane istrazivacke i privredne organizacije, kao i prihvatanje i verifikovanje rezultata rada na skupovima i u casopisima sirom sveta.

Tokom studentskih demonstracija 1996/97 su skoro svi nastavnici Saobracajnog fakulteta podrzali aktivnosti tadasnjeg dekana Dr Vladete Colica, pre svega zbog nacina na koji je on izvestavao nastavno-naucno vece o dogadjajima na Vecu Univerziteta – otvoreno i iscrpno. Jedini, koji je demonstrativno napustao sednice kada bi se povela rec o organizovanju podrske studentima je bio sadasnji dekan prof. Vesovic. U prolece 1998 se odjednom ispostavilo da su troskovi reprezentacije za prethodnu godinu astronomski, a da su potroseni uglavnom na ruckove i vecere clanova Veca Univerziteta. Pojavila se i tragikomicna poslednja sveska istorije fakulteta (sa za mene potpuno nejasnom ulogom urednika i recenzenta). To je izazvalo ogorcenje na fakultetu. U momentu donosenja Zakona o univerzitetu sam bila van zemlje. Prvog dana po povratku sam zatekla dvoje kolega, koji su godinama bili u vecitoj zavadi, kako zajednicki pokusavaju da skupe podpise protesta protiv Zakona, pokusavala sam bezuspesno da im pomognem – skupili smo svega 14 podpisa. Predpostavljam da su razlozi za takvo ponasanje sledeci:

jos nisu bile zalecene sve posledice prekida nastave zbog demonstracija, a trebalo je ponovo uci u strajk,
posle izborne prevare je nastala erupcija besa svih gradjana, ovoga puta se opasnost priblizavala polaganije, a rizici su bili izvesniji (pitanje je da li bi demonstracije u novembru bile tako masovne da se odmah u pocetku znalo da ce marsiranje trajati tri meseca), velika je odgovornost uvuci ponovo studente u dugotrajni strajk,
svedeni su rezultati demonstracija u koje je ulozena tolika energija: prevara je bila na svim nivoima – ispravljena je samo na lokalnom i rezim je odmah preduzeo mere da prihode pretoci u republicke kase i razvlasti lokalnu upravu.

Bilo je mnogo razloga za malodusnost, izmedju ostalih i ponasanje opozicionih lidera.

Prvi potez novoimenovanog dekana Saobracajnog fakulteta je bio naredba da se sredstva reprezentacije trose samo na kafu, sto je pozdravljeno sa odobravanjem. Odmah u julu je donet novi statut fakulteta u skladu sa Zakonom ali je podeljen samo nekolicini iz rukovodstva fakulteta, administraciji je naredjeno da ga ne pokazuje nikome. U prvi tren niko nije mogao da protumaci takvo ponasanje. Kada sam ga mnogo kasnije, kada sam bila suspendovana i premestena na mesto odgovornog za kvalitet, dobila na uvid, primetila sam dva moguca uzroka tajanstvenosti. Prvi je clan 189 statuta Saobracajnog fakulteta od 25. Jula 1998 god., koji glasi: Lica izabrana u zvanje nastavnika i saradnika po propisima koji su vazili do stupanja na snagu zakona o Univerzitetu (Sluzbeni Glasnik Republike Srbije 20/98), zadrzavaju stecena zvanja i nastavljaju da obavljaju poslove nastavnika, odnosno do isteka vremena za koja su izabrana. Statut je pisan pre isteka roka za podpisivanje Ugovora i verovatno se predpostavljalo da veliki broj nastavnika nece podpisati te je stavljena takva klauzula. U zalbi organima uprave fakulteta na suspenziju sam se pozvala na taj clan. Medjutim malo je verovatno da je ta klauzula glavni uzrok obzirom na redosled koraka.

Dekan prof. Vesovic predaje organizaciju. Organizacija upravljanja, tj. sistem odgovornosti predvidjen ovim statutom ima dosta protivrecnosti sa osnovnim postavkama iznetim u udzbeniku prof. Vesovica. Mozda je osnovni uzrok zabrane pokazivanja statuta svest uprave da to sto je uradjeno nije dobro, sto je tragicno u svakom pogledu. Na takav zakljucak navodi i nacin na koji me je dekanski kolegijum uveravao da podpisem ugovor: "ima ovaj zakon i dobrih strana, mozemo da predajemo sta hocemo" ili "samo ti podpisi, a posle cemo zajedno da vidimo sta moze da se promeni". Da bi me udaljili iz nastave je obmanuto Nastavno-naucno vece da sam ja to trazila. Kada je dat odtkaz prof. Cicku lansirana je laz da je sam dao odkaz. Sistematski je sirena laz da sam naknadno podpisala Ugovor. Obrazlozenje koje je pratilo odkaz prof. Teodorovicu je degutantno. Obmana i laz je zastitni znak nove uprave. Po mom misljenju je cinjenica da ljudi, kojima su data odjednom izuzetno velika ovlascenja (ne neko ko se bori za svoju egzistenciju), svesno cine nesto sto je van njihovih uverenja najporaznija od svih, ma da ne i sa najstetnijim posledicama.

Velika ovlascenja koja su data dekanima im nisu pruzila nikakvu licnu sigurnost. To dokazuju prve mere preduzete na pojedinim fakultetima, mere koje su toliko razlicite u okviru istog univerziteta, a koje odrazavaju ili karakter samog dekana ili karakter dekanskog kolegijuma kao sto je to slucaj na Saobracajnom fakultetu. Dok je na Elektrotehnickom, Pravnom i jos nekim fakultetima pocela eskalacija siledzijstva cak uz pomoc tzv. gorila, na Saobracajnom je pocela izgradnja privida harmonije i procvata. Dekanski kolegijum je obnarodovao dokument sa nabrojanim zadacima , njihovim izvrsiocima i rokom izvrsenja, medju kojima se nalazi i otvaranje desetine Centara za pojedine naucne oblasti, sve u uslovima kada je veliki broj asistenata ili napustilo fakultet, ili se nalazi u inostranstvu na usavrsavnju. Ne postoji delatnost na fakultetu gde Kolegijum nije izvrsio ili nameravao da izvrsi munjevite izmene, ma da je za takve izmene potreban dugotrajan, smiren i promisljen rad. Prosecna starost Kolegijuma je oko 65 godina, a ipak se trude da sve urade prema svojim merilima (ne mogu da kazem uverenjima). Sve je to radjeno da bi se stvorio utisak radne atmosfere i skrenula paznja od sustinskih problema. Pri tome su angazovane najaktivnije licnosti bilo kao sefovi odseka, bilo kao koordinatori aktivnosti, na izmeni nastavnih planova i programa. Svi su se oni svojski zalozili smatrajuci da spasavaju sto se spasti moze i bez svesti o realnim mogucnostima svog uticaja. Nekoliko nastavnika koji su evidentno povezani sa opozicionim strankama su sistematski marginalizovani smanjivanjem fonda casova i uskracivanjem napredovanja koje je inace stedro deljeno bez znanja Nastavno-naucnog veca. Medju onima koji jesu napredovali ima i kolega koji su to neosporno zasluzili.

Pocetkom 80-tih godina je na Drumskom odseku razmatrana prognoza potreba za strucnjacima tog profila radi dugorocnije razvojne i upisne politike odseka. Tada je Saobracajni fakultet bio jedini u zemlji. Bez obzira na neveliku pouzdanost tih prognoza one su radjene posteno i oprezno. Vec prve sledece godine broj upisanih je premasen i takav je ostao i u doba najvecih restrikcija upisa. U medjuvremenu je otvoreno jos nekoliko saobracajnih fakulteta i Jugoslavija se smanjila u sadasnje granice, a ipak je broj upisanih sve veci do ovogodisnje nerazumne najezde. Formiranje strucnjaka tehnickog ili prirodnog usmerenja zahteva velika ulaganja u opremu i veliko licno angazovanje na individualnom radu. Cak i da postoje smestajni kapaciteti, kao sto je to slucaj sa Saobracajnim fakultetom, ne postoji mogucnost organizovanja kvalitetne nastave u sadasnjim finansijskim i kadrovskim okolnostima.

U uslovima velike potraznje strucnjaka je veoma celishodno obrazovati strucnjake uske specijalnosti u skladu sa konjukturom na trzistu. Suprotno, u uslovima izuzetno velike nezaposlenosti treba stvarati strucnjake sirokog spektra znanja na koja se mogu kasnije lako nakalemiti odgovarajuce posebne informacije. Na Saobracajnom fakultetu je najnovijim nastavnim planom i programom predvidjeno cepanje dva odseka na uze specijalnosti, sto je potpuno neprimereno trenutku.

Saradnja Saobracajnog fakulteta sa privredom se odvija preko Instituta SF. Za tu delatnost su doprinosi Fakultetu i porezi relativno mali jer se pretpostavlja da se radi iskljucivo o naucnim autorskim delima. Neki kursevi poslediplomske nastave su u skolskoj 1999/2000-toj godini naplacivani preko Instituta SF kako bi se izbegla propisana davanja.

Najporaznija od svih cinjenica vezanih za zadnji zakon o univerzitetu, prema mom licnom uverenju, nije cinjenica koliko je on los, vec kako ga je lako bilo sprovesti. Svi celni ljudi Univerziteta i pojedinih fakulteta, koji ga sada primenjuju sa takvim zarom, su godinama radili sa nama i u njihovom izboru smo ucestvovali i mi. Ono sto ih toliko izdvaja od univerzitetske vecine uopste nisu politicka uverenja vec odsustvo moralnog integriteta.