Bez reformi nema donacija

Predstavnici ministarstava prosvete i nauke nisu svesni koliko je znacajno obrazovanje za razvoj društva, tvrdi Štefi Šnor

U Srbiji se krenulo sa reformom obrazovanja. Strani donatori su veoma zadovoljni. Deo novca je stigao, a vec su dogovoreni ili najavljeni novi pokloni.

Ovako govore srpske prosvetne vlasti. A, šta o tome kazu strani strucnjaci?

– Ne moze se videti da je pocelo nešto od reforme školskog i visokoškolskog obrazovanja u Srbiji – rekla je za "Politiku" Štefi Šnor koja je ovih dana kao savetnik za obrazovanje Saveta Evrope, Pakta za stabilnost Jugoistocne Evrope i Konrad Adenauer fondacije boravila u Beogradu i razgovarala sa predstavnicima ministarstava prosvete i nauke, univerziteta i stranaka u Srbiji, kao i sa clanovima G17 Instituta i G17 plus.

– Iz zakona o univerzitetu koji je sada u skupštinskoj proceduri ne moze, na primer, da se vidi nikakva inicijativa za pocetak reforme. Spremnost medjunarodne zajednice za dodelu novih donacija zavisi od spremnosti Srbije za stvarnu reformu. Ukoliko ne dodje do reforme teško ce srpska vlada dobiti sredstva iz inostranstva. Mora odmah da se pocne sa izradom zakona o univerzitetu koji bi omogucio reformu – procenjuje gospodja Šnor na osnovu dosadašnjih razgovora sa predstavnicima Saveta Evrope.

"Politikina" sabesednica je od 1992. do 1994. bila ministarka obrazovanja u Pokrajini Prednja Pomeranija. Svojevremeno je bila poslanik u gradskoj skupštini Berlina i u pokrajinskom parlamentu Prednja Pomeranija, zatim pomocnik ministra za nauku i istrazivanja u Berlinu, pa direktor UNMIK-a za obrazovanje, nauku i kulturu na Kosmetu. Maja 2000. postala je predsednik CDU za pomenutu nemacku pokrajinu.

Donatorska sredstva medjunarodne zajednice koja su Srbiji stigla data su za pripremu reforme školskog i visokoškolskog obrazovanja. Evropski strucnjaci pomno prate šta se u ovoj oblasti dešava u Srbiji.

Naša sagovornica se srela sa predstavnicima DS, DSS i Socijaldemokratske unije. Njoj se cini da su stranke otvorene i spremne za reforme.

– Stekla sam ipak utisak da stranke koje su na vlasti nisu baš najbolje informisane o pravom stanju stvari. Bila sam iritirana kada su mi rekli da ih je vlada informisala da je zakon o univerzitetu koji je u skupštinskoj proceduri zapravo reformski zakon – objašnjava Štefi Šnor.

Prema njenim recima, razgovori sa predstavnicima univerziteta bili su lakši nego sa predstavnicima ministarstava prosvete i nauke. Predstavnici ministarstava su iskazali spoj nepoznavanja materije i nemanja svesti o vaznosti prosvete za razvoj zemlje. Tu je, međutim, i zadatak međunarodnih strucnjaka. Oni treba da ukazu politicarima u Srbiji na vaznost obrazovanja za privredni prosperitet.

Utisak naše sagovornice je da su predstavnici univerziteta spremni za reforme, ali upozorava da je za ovih nekoliko dana u Beogradu srela i univerzitetske profesore koji smatraju da Srbiji nisu potrebne reforme.

– To je razumljivo, jer je onome koji je nešto decenijama radio na jedan nacin teško da krene drugim putem. Zato treba ukazati na neophodnost reforme, a ubedjivanje moze da bude efikasno samo ako se ljudima objasni da nije sve loše od onoga što su do sada radili, da nisu loše obavljali posao, vec da je neophodno promeniti strukturu školskog i visokoškolskog sistema i da nastavni sadrzaji i metode moraju da se prilagode savremenim zahtevima i evropskim standardima – kaze gospodja Šnor.

A. Brkic