Svakako nije slucajno da slicna praksa postoji i na drugim fakultetima. Kruze price da se ponegde ispiti direktno prodaju, a ima i izjava o seksualnom zlostavljanju studentkinja na pojedinim fakultetima.

==========================================================================================================

 

Krivotvoreni potpisi u ideksu otvorili pitanje korupcije na univerzitetu

Falsifikatori na Filozofskom fakultetu

"Devojka je dosla da brani diplomski rad, a clan komisije je mahinalno, prebirajuci po indeksu posumnjao da je jedan od potpisa falsifikovan", objasnjava otkriveni slucaj falsifikovanja ispita na Filozofskom fakultetu dekan, dr Zivan Lazovic potkrepljujuci to obimnom dokumentacijom. Usledio je prekid rada komisije za odbranu pomenutog diplomskog rada. Posle uporedjivanja zapisnika sa ispita, regularnosti prijava i podataka koji se nalaze u kompjuterima studentske sluzbe fakulteta, utvrdjeno je ukupno sedam falsifikovanih ispita. Studentkinja je posle razgovora sa dekanom, izjavom u pismenoj formi opisala tacan nacin falsifikovanja ispita i imenovala osobu koja je proceduru sprovodila. Vec u proveri prijava ispita u septembarskom roku koji je tog momenta otpocinjao, utvrdjene su slicne manipulacije.

Popunjavanje podataka u indeksu, ocena u ispitnoj prijavi, datum i potpis profesora deo je posla koji su mahom obavljali studenti. Ostatak posla tj. proceduru zavodjenja podataka, pecatiranje indeksa i ispitne prijave obavljao je bibliotekar odseka za istoriju, Goran Piljak. On je naime, posedujuci duplikate kljuceva imao pristup studentskoj dokumentaciji. Falsifikovane ispite je zavodio po propisu osim u dokumentaciji koju vode profesori licno na svakom ispitu.

Na osnovu dve pismene izjave studenata koje su optuzivale sluzbenka odeljenja za istoriju i na osnovu dokaza da je organizovao falsifikovanje ispita, dekan je pozivajuci se na povrede radne obaveze Zakona o radu nalozio sprovodjenje disciplinskog postupka a posle utvrdjivanja prekrsaja, zaposlenom izrekao meru prestanka radnog odnosa.

Filozofski fakultet se prema svim anketama o korupciji na univerzitetu ne nalazi na vrhu lestvice, ali je suocen sa problemom, zapoceo "istragu". 

Nastavno-naucno vece je odlucilo da se preispitaju i uporede svi podaci u vezi sa polaganjem ispita u poslednjih pet godina. "Uprava je od prvog trenutka bila spremna da se sa problemom suoci, da ne zataskava slucaj i da preduzme mere predvidjene statutom fakulteta. O tome je obavestena javnost, tog momenta samo u naznakama o dogadjaju i takoreci sturo, a u ovom momentu potpunije i sa detaljima i imenovanjem, za sada samo osobe na ciju krivicu ukazuje istraga" navodi dekan Lazovic.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Lazni doktori 
U Nemackoj je praksa da se dokumentazaposlenog proveravaju u direktnomkontaktu sa fakultetom koji je diplomuizdao. Odnosno, salje se original na uvid ipotvrdu maticnom fakultetu. Jedna takvadiploma je stigla na Filozofski fakultet. Falsifikat je bio ocigledan cak nevesto uradjen. Osoba o kojoj je rec imala je potvrdu da je doktorirala a uvidom u dokumentaciju je utvrdjeno da nikada nije bila na Filozofskom fakultetu. U daljem kontaktu sa laznim doktorom nauka ustanovljeno je da je diploma kostala 10.000 maraka, da je tada njegova profesionalna karijera bila uslovljena posedovanjem doktorske titule, te je covek bio spreman da doplati ne bi li zadrzao svoj status.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Preispitivanje ispita pet godina unazad, tojest od 1996. godine pokazalo je da se broj slucajeva povecao . Najzastupljeniji su, na odsecima za istoriju, istoriju umetnosti, arhologiju. Uglavnom su bili "sredjivani" najtezi ispiti. Svi falsifikovani ispiti su ponisteni a studentima koji su u medjuvremenu uspeli i da diplomiraju ponistena je diploma. Jedina kaznena mera prema Statutu fakulteta jeste udaljavanje sa fakulteta u periodu od sest meseci do godinu dana. Pored falsifikovanja, utvrdjeno je da je Goran Piljak vrsio i mahinacije sa uplatnicama samofinansirajucih studenata. Prema iskazima, on je pod izgovorom pomaganja oko ubrzavanja procedure uplate, od studenata uzimao novac a ispitne prijave popunjavao cifrom sa jednom nulom manje. Tako je, naprimer, uplata vrsena na iznos od 150 ili 900 dinara vec prema ceni semestra koji je te godine bio vezeci.
Potom bi dopisivao jednu nulu i uplatnicu kao ispravnu vracao studentima. Posle odluke o udaljenju zaposlenog sa fakulteta, u biblioteci su pronadjene falsifikovane uplatnice. U moru uplatnica koje se fakultetu dostavljaju u vreme upisa naredne godine, prevara nije bila ocigledna na prvi pogled.

Svi okrivljeni studenti u svojim izjavama tvrde da Goran Piljak nije trazio novac za ucinjene usluge. A u pismenim izjavama ispovest mahom zapocinju samopokajanjem, stidom. Sazaljevajuci slucaj, studenti cesto, ne cekajuci da vreme pospe zaboravom njihovu sramotu, mole upravu fakulteta da im omoguci nastavak studija. Mnogi svoje postupke pravdaju opstom situacijom, ratnom stihijom, beznadjem u kome se nalaze mladi kao i raznim drugim porodicnim i licnim situacijama u kojima im je ubrzavanje studija izgledalo kao spas.

Pored toga, studenti navode prijateljske odnose koji su u biblioteci negovani, a u jednom od iskaza stoji da je "po pricama kolega, Goran Piljak, jedan od retkih koji je omiljen i savetodavan na Filozofskom fakultetu, ukratko Robin Hud koji smeta". Predsednik Upravnog odbora Filozofskog fakulteta, dr Sreten Vujovic objasnjava da su ovo pojedinacni slucajevi smesteni u opsti drustveni i univerzitetski kontekst i da se od studenata ocekuje da polazu ispite gde je cesto prisutan i pritisak od strane roditelja... "Ja bih teret krivice prebacio na ledja zaposlenih, u ovom slucaju kolege Piljaka", kaze on smatrajuci da su studenti jos uvek deca i da je cela prica veoma komlikovana te se ne moze posmatrati izdvojeno od opsteg stanja duha koji vlada u drustvu. Otuda i insistiranje nasih sagovornika da se imena studenata koji jesu punoletni i odgovorni za svoje postupke ipak ne pominju u medijima. Prica sa Filozofskog, prema recima Vujovica moze se posmatrati i u korelaciji stariji-mladji. Svoj stav ne samo o ovom slucaju vec i o korupciji na univerzitetu uopste, on objasnjava: "Profesor je naucnik ali i pedagog.

Mora licnim primerom da pokaze znacaj te profesije koja je nekada nosila oreol ugleda". Prema njegovom misljenju, ako se stepenuje krivica ona je vise na profesorima sto studente ne oslobadja. Ali krivica i odgovornost je najpre na drzavi u njenim upravnim organima. U situaciji gde postoji organizovani kriminal cesto je moralno opravdanje tipa "Ako to rade oni na vrhu, zasto ja ne bih ja"? Stvaranje ambijenta koji pogoduje korupciji i postojanje institucija koje ne obavljaju svoju funkciju, nepisana pravila koja licni interes proglasavaju za imperativ... u takvoj atmosferi, korupcija postaje nacin zivota, objasnjava Vujovic ocenjujuci da se izrecene kazne mozda cine blagim i vise su moralnog karaktera ali i da zakonske mogucnosti i ovlascenja ne predvidjaju druge mere. 

Prema recima sagovornika Danasa, falsifikovani su najtezi ispiti. Bilo je i porodicnih drama kroz koje su prolazili clanovi disciplinske komisije i situacija u kojima covek i pored gnusanja koje oseca prema ovakvim postupcima pored osude istovremeno pokaze i razumevanje, objasnjavaju oni. "S obzirom na nacin na koji fakultet funkcionise odnosno postojanje velikog broja studijskih grupa, to nije veliki stepen korupcije, ali je nas odnos i resenost da se razracunamo sa manipulacijama koje smo utvrdili delovao na zaposlene", kaze dekan dr Lazovic. Navodeci neke osobenosti na

koje je nailazio u postupku kaze: "Bez obzira na izrecene mere udaljenja sa fakulteta koje se cine blagim, verujte, ponistavanje diplome nekome ko je zaposlen nije mala kazna.

Zanimljivo je da su roditelji u nekoliko slucajeva smatrali da njihova deca treba da saradjuju i svedoce a sami studenti se cesto odlucivali da ne ucestvuju u postupku svedocenja".

Danas : Bojana Cebic-Cvetkovic