Popunjavanje
podataka u indeksu, ocena u ispitnoj prijavi, datum i potpis profesora
deo je posla koji su mahom obavljali studenti. Ostatak posla tj. proceduru
zavodjenja podataka, pecatiranje indeksa i ispitne prijave obavljao je
bibliotekar odseka za istoriju, Goran Piljak. On je naime, posedujuci duplikate
kljuceva imao pristup studentskoj dokumentaciji. Falsifikovane ispite je
zavodio po propisu osim u dokumentaciji koju vode profesori licno na svakom
ispitu.
Na
osnovu dve pismene izjave studenata koje su optuzivale sluzbenka odeljenja
za istoriju i na osnovu dokaza da je organizovao falsifikovanje ispita,
dekan je pozivajuci se na povrede radne obaveze Zakona o radu nalozio sprovodjenje
disciplinskog postupka a posle utvrdjivanja prekrsaja, zaposlenom izrekao
meru prestanka radnog odnosa.
Filozofski
fakultet se prema svim anketama o korupciji na univerzitetu ne nalazi na
vrhu lestvice, ali je suocen sa problemom, zapoceo "istragu".
Nastavno-naucno
vece je odlucilo da se preispitaju i uporede svi podaci u vezi sa polaganjem
ispita u poslednjih pet godina. "Uprava je od prvog trenutka bila spremna
da se sa problemom suoci, da ne zataskava slucaj i da preduzme mere predvidjene
statutom fakulteta. O tome je obavestena javnost, tog momenta samo u naznakama
o dogadjaju i takoreci sturo, a u ovom momentu potpunije i sa detaljima
i imenovanjem, za sada samo osobe na ciju krivicu ukazuje istraga" navodi
dekan Lazovic.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Svi
okrivljeni studenti u svojim izjavama tvrde da Goran Piljak nije trazio
novac za ucinjene usluge. A u pismenim izjavama ispovest mahom zapocinju
samopokajanjem, stidom. Sazaljevajuci slucaj, studenti cesto, ne cekajuci
da vreme pospe zaboravom njihovu sramotu, mole upravu fakulteta da im omoguci
nastavak studija. Mnogi svoje postupke pravdaju opstom situacijom, ratnom
stihijom, beznadjem u kome se nalaze mladi kao i raznim drugim porodicnim
i licnim situacijama u kojima im je ubrzavanje studija izgledalo kao spas.
Pored
toga, studenti navode prijateljske odnose koji su u biblioteci negovani,
a u jednom od iskaza stoji da je "po pricama kolega, Goran Piljak, jedan
od retkih koji je omiljen i savetodavan na Filozofskom fakultetu, ukratko
Robin Hud koji smeta". Predsednik
Upravnog odbora Filozofskog fakulteta, dr Sreten Vujovic objasnjava da
su ovo pojedinacni slucajevi smesteni u opsti drustveni i univerzitetski
kontekst i da se od studenata ocekuje da polazu ispite gde je cesto prisutan
i pritisak od strane roditelja... "Ja bih teret krivice prebacio na ledja
zaposlenih, u ovom slucaju kolege Piljaka", kaze on smatrajuci da su studenti
jos uvek deca i da je cela prica veoma komlikovana te se ne moze posmatrati
izdvojeno od opsteg stanja duha koji vlada u drustvu. Otuda i insistiranje
nasih sagovornika da se imena studenata koji jesu punoletni i odgovorni
za svoje postupke ipak ne pominju u medijima. Prica sa Filozofskog, prema
recima Vujovica moze se posmatrati i u korelaciji stariji-mladji. Svoj
stav ne samo o ovom slucaju vec i o korupciji na univerzitetu uopste, on
objasnjava: "Profesor je naucnik ali i pedagog.
Mora
licnim primerom da pokaze znacaj te profesije koja je nekada nosila oreol
ugleda". Prema njegovom misljenju, ako se stepenuje krivica ona je vise
na profesorima sto studente ne oslobadja. Ali krivica i odgovornost je
najpre na drzavi u njenim upravnim organima. U situaciji gde postoji organizovani
kriminal cesto je moralno opravdanje tipa "Ako to rade oni na vrhu, zasto
ja ne bih ja"? Stvaranje ambijenta koji pogoduje korupciji i postojanje
institucija koje ne obavljaju svoju funkciju, nepisana pravila koja licni
interes proglasavaju za imperativ... u takvoj atmosferi, korupcija postaje
nacin zivota, objasnjava Vujovic ocenjujuci da se izrecene kazne mozda
cine blagim i vise su moralnog karaktera ali i da zakonske mogucnosti i
ovlascenja ne predvidjaju druge mere.
Prema
recima sagovornika Danasa, falsifikovani su najtezi ispiti. Bilo je i porodicnih
drama kroz koje su prolazili clanovi disciplinske komisije i situacija
u kojima covek i pored gnusanja koje oseca prema ovakvim postupcima pored
osude istovremeno pokaze i razumevanje, objasnjavaju oni. "S obzirom na
nacin na koji fakultet funkcionise odnosno postojanje velikog broja studijskih
grupa, to nije veliki stepen korupcije, ali je nas odnos i resenost da
se razracunamo sa manipulacijama koje smo utvrdili delovao na zaposlene",
kaze dekan dr Lazovic. Navodeci
neke osobenosti na
koje
je nailazio u postupku kaze: "Bez obzira na izrecene mere udaljenja sa
fakulteta koje se cine blagim, verujte, ponistavanje diplome nekome ko
je zaposlen nije mala kazna.
Zanimljivo
je da su roditelji u nekoliko slucajeva smatrali da njihova deca treba
da saradjuju i svedoce a sami studenti se cesto odlucivali da ne ucestvuju
u postupku svedocenja".
Danas
: Bojana Cebic-Cvetkovic