Make your own free website on Tripod.com

NACRT

R a d n a v e r z i j a

4. maj 2001.

ZAKON O UKIDANJU ZAKONA O UNIVERZITETU

(»Službeni glasnik Republike Srbije« 20/98)

 

 

 

Član 1.

 

 

(1) Zakon o univerzitetu, donesen 26. maja 1998 godine, proglašen ukazom PR broj 2 od 28. maja 1998. godine, a objavljen u »Službenom glasniku Republike Srbije« br. 20/98 od 28. maja 1998. godine (u daljem tekstu: Zakon o univerzitetu iz 1998. godine) ukida se u celosti.

(2) Do donošenja novog zakona, primenjuje se Zakon o univerzitetu donesen 4. avgusta 1992. godine, proglašen ukazom PR broj 227 od 7. avgusta 1992. godine, a objavljen u »Službenom glasniku Republike Srbije« br. 54/92. br. 39/93, br. 44/93, br. 53/93, br. 67/93, br. 48/94 i br. 24/96 (u daljem tekstu: Zakon o univerzitetu iz 1992. godine).

 

Član 2.

 

(1) Postupci za izbor ili ponovni izbor nastavnika i saradnika započeti pre stupanja na snagu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine nastaviće se po Zakonu o univerzitetu iz 1992. godine, od stanja u kome su bili u momentu stupanja na snagu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine. Započeti rokovi nastavljaju da teku od dana stupanja na snagu ovog zakona. Odluke u postupcima o izboru ili ponovnom izboru ostaju na snazi ako do 30 septembra 2001. godine izborno veće fakulteta donese istovetne odluke najmanje običnom većinom glasova, na sednici kojoj prisustvuje najmanje obična većina članova veća. Izborno veće čine oni nastavnici i saradnici fakulteta čije je zvanje jednako ili više od zvanja o kojem se odlučuje. Ako izborno veće u ovom roku ne donese nikakvu odluku, ili ako donese različitu odluku, ranije donesene odluke se smatraju ništavim, a postupci izbora ili ponovnog izbora počinju iznova u celosti po Zakonu o univerzitetu iz 1992. godine.

(2) Odluke u postupcima o izboru ili ponovnom izboru nastavnika i saradnika započeti i okončani dok je važio Zakon o univerzitetu iz 1998. godine ostaju na snazi ako izborno veće fakulteta donese istovetne odluke u sastavu, po pravilima glasanja i u roku, predviđenim u st. (1) ovog člana. Izborno veće fakulteta, u zavisnosti od okolnosti slučaja, odlučuje da li će postupak obnoviti delimično ili u celosti. Ako izborno veće u ovom roku ne donese nikakvu odluku, ili ako donese različitu odluku, ranije donesene odluke se smatraju ništavim, a postupci izbora ili ponovnog izbora počinju iznova u celosti po Zakonu o univerzitetu iz 1992. godine.

(3) Ako su u postupcima i u donošenju odluka u stvarima iz stavova (1) i (2) ovog člana učestvovala i fakultetska veća na način i u sastavu predviđenim opštim aktima fakulteta koji su važili do stupanja na snagu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, odluke o izboru ili ponovnom izboru ostaju na snazi, a veća neće sprovoditi postupke iz stavova (1) i (2) ovog člana.

(4) O svim odlukama o izboru ili ponovnom izboru nastavnika i saradnika, nadležni organ univerziteta izjasniće se do 30. novembra 2001. godine, na način predviđen u stavovima (1) i (2) ovog člana.

(5) Postupci za izbor nastavnika i saradnika započeti dok je na snazi bio Zakon o univerzitetu iz 1998. godine koji nisu okončani, okončaće se po Zakonu o univerzitetu iz 1992. godine, a rokovi počinju da teku od stupanja na snagu ovog zakona.

(6) Odluke o preuzimanju nastavnika odnosno saradnika sa drugih univerziteta odnosno fakulteta donesene u vreme važenja Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, ostaju na snazi ako izborno veće fakulteta na način i u roku predviđenim u stavovima (1) i (2) ovog člana potvrdi odluke o preuzimanju. Postupak preuzimanja se može ponoviti i na zahtev ministarstva nadležnog za visoko obrazovanje. Ovaj zahtev se može podneti u roku od 30 dana od isteka roka iz stava (1) ovog člana.

(7) Nastavnicima i saradnicima kojima je radni odnos sa punim radnim vremenom posle donošenja Zakona o univerzitetu iz 1998. godine prestao usled primene tog zakona, otpuštanjem ili disciplinskim kažnjavanjem, uspostavlja se radni odnos u zvanju u kojem su bili u trenutku prestanka radnog odnosa, stupanjem na snagu ovog zakona.

Član 3.

(1)Nastavnici i saradnici izabrani ili ponovno izabrani u zvanje u vreme važenja Zakona o univerzitetu iz 1998. godine zadržavaju prava i dužnosti nastavnika odnosno saradnika do okončanja postupaka iz stavova (1), (2) i (4) člana 2. ovog zakona, ali u radu fakultetskog veća kada odlučuje kao izborno veće, odnosno u radu nadležnog organa univerziteta kada se izjašnjava o izborima ili ponovnim izborima nastavnika i saradnika, učestvuju na osnovu zvanja koje su imali u trenutku stupanja na snagu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine.

(2) Nastavnik, odnosno saradnik fakulteta koji je pre stupanja na snagu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine bio izabran u nastavno, odnosno saradničko zvanje zadržava sva prava i obaveze do isteka perioda na koji je biran.

Član 4.

(1) Odluke o nostrifikaciji diploma i o utvrđivanju ekvivalencije donesene za vreme važenja Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, ostaju na snazi, ali zainteresovano lice ili ministarstvo nadležno za visoko obrazovanje mogu do 31. decembra 2001. godine zahtevati obnovu postupka.

(2) Obnovljeni postupak sprovode fakultetska veća ili nadležni organi univerziteta, po odredbama Zakona o univerzitetu iz 1992. godine.

Član 5.

(1) Protiv nastavnika, saradnika, lica zaposlenog na univerzitetu ili fakultetu ili studenta koji je u vreme važenja Zakona o univerzitetu iz 1998. godine zloupotrebio položaj ili prekoračio ovlašćenja koja je imao po Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine, fakultetsko odnosno univerzitetsko veće pokrenuće disciplinski postupak koji će se sprovesti po pravilima zakona kojim se uredjuju radni odnosi i Zakona o univerzitetu 1992. godine.

(2) Ako nastavniku, saradniku ili zaposlenom iz stava (1) ovog člana, radni odnos prestane pre isteka šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, postupak iz stava (1) ovog člana neće se sprovoditi.

(3) Rokovi u disciplinskim postupcima počinju da teku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

(4) Nastavnik ili saradnik koga je Vlada Republike Srbije, na osnovu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, imenovala na funkcije rektora, prorektora, dekana, prodekana, člana upravnog i člana nadzornog odbora univerziteta ili fakulteta do početka školske 2000/2001 godine, neće biti predlagan na rukovodeće funkcije na univerzitetu ili fakultetu četiri godine po stupanju na snagu ovog zakona.

Član 6.

(1) Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o univerzitetu iz 1998. godine ("Službeni glasnik RS", br. 20/98), a počinje da važi Zakon o univerzitetu iz 1992. godine (“Službeni glasnik Republike Srbije" br. 54/92 br. 39/93, br. 44/93, br. 53/93, br. 67/93, br. 48/94 i br. 24/96).

(2) Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

 

O b r a z l o ž e n j e

Uz član 1.

    1. Osnovni predmet ovog Zakona jeste ukidanje Zakona o univerzitetu (“Službeni glasnik Republike Srbije” 20/98, a u daljem tekstu Zakon o univerzitetu iz 1998. godine), kao i stavljanje van snage štetnih posledica koje je taj Zakon proizveo.
    2. Radna grupa za izradu novog zakona o univerzitetu je, posle ponovne analize radne verzije teksta, posle prihvatanja i ugrađivanja u tekst sugestija koje su pristigle sa fakulteta i univerziteta, posle redakcijskih usaglašavanja i otklanjanja protivrečnih rešenja, zaključila da:

    1. Za radnje iz tačke 2. ovog dela Obrazloženja potrebno je vreme koje bi produžilo nepravedne i protivustavne posledice prouzrokovane primenom Zakona o univerzitetu iz 1998. godine. Stavljanje van snage tih posledica se ne sme više odlagati. Zato je u članu 1. predviđeno da se ovaj, za univerzitet pogubni zakon, stavi odmah van snage. Da bi se premostilo vreme do donošenja novog zakona o univerzitetu, u ovom članu je izričito predviđeno vraćanje u pravni život i na pravnu snagu Zakona o univerzitetu iz 1992.godine (“Službeni glasnik Republike Srbije “ 54/92 br. 39/93, br. 44/93, br. 53/93, br. 67/93, br. 48/94 i br. 24/96). Uporedo sa ovim Nacrtom, radna grupa će podneti i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o univerzitetu iz 1992. godine.

 

Uz član 2.

1. Stavovi (1), (2) i (4) ovog člana imaju povratno (retroaktivno) dejstvo. Po čl. 121 st. 2 Ustava Srbije, pojedine odredbe zakona izuzetno mogu imati povratno dejstvo. Opšti interes, kao izuzetna osnova za to dejstvo mora biti utvrdjen u postupku donošenja zakona.

Zakonom o univerzitetu iz 1998. godine ukinuta je autonomija univerziteta. Po tom zakonu, osnivač, pa i vlasnik univerziteta i fakulteta je Vlada. To je jedna od pogubnih novina, jer su ranije univerziteti i fakulteti bili samostalna pravna lica, bez izrazitih upravljačkih ovlašćenja Vlade. Po ovom Zakonu, neograničeni upravljač je Vlada. Ona postavlja rektora i dekane. Zaposleni nemaju pravo da ih predlože, a ako bi ih na neki način predložili, Vlada nije vezana predlogom (čl. 110 i 123). Upravni odbori su organi upravljanja na univerzitetu i fakultetima. Članove upravnog odbora postavlja Vlada. Oni se sastoje od predstavnika vlasti, studenata i profesora. Ali, profesori - članovi upravnog odbora, kao i studenti su zapravo predstavnici Vlade, jer ni zaposleni profesori ni studenti nemaju pravo da predlože svoje predstavnike. Čak i ako bi ih predložili, Vlada nije vezana predlogom, nego slobodno odlučuje koje profesore i studente će imenovati u upravne odbore (čl. 115, 116, 128, 129). Profesore i asistente, izuzev redovnih profesora bira dekan fakulteta. Za izbor redovnog profesora potrebno je još i odobrenje Ministra prosvete. Dekan vrši izbor na osnovu izveštaja stručne komisije koju sam imenuje. Katedra ima pravo da predloži komisiju, ali tim predlogom dekan nije vezan. Dekan nije dužan da izabere kandidata čak i kad ovaj ispunjava sve uslove za izbor i nije dužan da obrazloži svoju odluku. Kad zaposlenom (izuzev redovnog profesora) istekne vreme na koje je biran, dekan nije dužan da raspiše konkurs za njegov ponovni izbor ili za unapređenje, čak i kad dotični ispunjava sve zakonske uslove za to (čl. 87 - 95). Ako dekan ne izvrši izbor, može zasnovati dopunski radni odnos sa kandidatom kojeg sam odredi, bez raspisivanja konkursa (čl. 94). S obzirom da dekan ne mora da izabere kandidata koji ispunjava stručne uslove, znači da može da se rukovodi vanuniverzitetskim kriterijumima (tzv. moralno-politička podobnost, nacionalna i verska pripadnost, političko opredeljenje), što je suprotno međunarodnim dokumentima koje je Jugoslavija potpisala i ratifikovala, kao i ustavnim pravilima o zabrani diskriminacije, bez obzira na svojstva ličnosti. Posle donošenja novog Zakona svi profesori i asistenti su u obavezi da potpišu nove ugovore o radu, iako imaju već punovažno zasnovane radne odnose. Tim ugovorima oni se zapravo obavezuju da prihvate novi Zakon (čl. 165), jer je obaveza potpisivanja ugovora utvrđena Zakonom o univerzitetu, suprotna Zakonu o radnim odnosima Srbije koji ne traži obavezno zaključenje ugovora o radu za lica koja su u radnom odnosu. Nastavno-naučno veće se obrazuje na osnovu statuta univerziteta i fakulteta koje donose upravni odbori. Na većini fakulteta nastavno-naučna veća ne čine svi profesori i asistenti, već njihovi delegati, koje biraju ili dekani, ili katedre, a šefove katedri, po pravilu, postavljaju dekani. Takva nastavno-naučna veća donose nastavne planove i programe, pod ogromnim uticajem dekana. Pojedine odredbe Zakona iz 1998. godine, a naročito ona o obavezi zaključenja ugovora o radu, imaju retroaktivno dejstvo, iako u postupku donošenja Zakona nije bio utvrđivan opšti interes kao ustavni osnov za retroaktivnost.

2. Bitne osobine Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, opisane u prethodnoj tački pokazuju da su autonomija univerziteta i sloboda naučnog i umetničkog stvaralaštva, kao temelj univerziteta, ovim Zakonom ukinuti. Bez korporativnih elemenata, bez samoodlučivanja, bez stvaralačkih sloboda, univerzitet prestaje to da bude i, u najboljem slučaju, postaje škola. Pored toga, ovaj Zakon se pokazao kao veoma pogodan instrument za nasilje kome su pribegli pojedini dekani postavljeni od Vlade i kao pogodan instrument za progon studenata, nastavnika i saradnika univerziteta. Pojave strane biću univerziteta proistekle iz primene ovog Zakona su brojne i do danas nisu sve evidentirane. Ovde će biti navedene one koje su tipične:

    1. Masovno prisustvo naoružanih lica na fakultetima - od pojedinih nastavnika izabranih ili radno angažovanih neposrednom primenom ovog Zakona, preko parapolicijskih odreda koji su igrali ulogu telohranitelja dekana, bezdušno tukli studente u zgradama fakulteta ili fizički udaljavali nastavnike i saradnike iz fakultetskih zgrada ili ih sprečavali da u njih uđu, do prisustva redovne policije u univerzitetskim i fakultetskim zdanjima - pojave su koje nisu zabeležene u istoriji univerziteta u Srbiji. Atmosfera koju su takve pojave prouzrokovale teško je narušila kolegijalne odnose na fakultetima i na univerzitetu.
    2. Masovno otpuštanje i disciplinsko kažnjavanje nastavnika i studenata fakulteta, dovelo je do toga da je oko 200 nastavnika i saradnika udaljeno sa posla protiv svoje volje ili napustilo univerzitet ne mogavši da sa saglasi sa brutalnom primenom Zakona o univerzitetu iz 1998. godine.
    3. Nekontrolisan masovan upis studenata, mimo pedagoških kriterijuma i bez obzira na tehničku i kadrovsku opremljenost fakulteta je bitno smanjio kvalitet nastave.
    4. Akti samovolje oktroisanih dekana, akti raznovrsnih diskriminacija na štetu nepoćudnih profesora i saradnika a u korist političkih istomišljenika, kao npr. uskraćivanje varijabilnog dela zarade, onemogućavanje napredovanja uprkos ispunjenosti univerzitetskih kriterijuma, predstavlja grupu osobito čestih posledica primene ovog Zakona.

Nepravedne i štetne posledice primene ovog Zakona u vremenu koje nije kratko (ove godine u maju navršiće se pune tri godine od donošenja i stupanja na snagu Zakona), moraju se pravnim putem otkloniti. Za postizanje toga cilja, ova radna grupa ne vidi druga pravna rešenja, do onih koja su ponudjena u st. (1), (2) i (4) člana 2 ovog Nacrta. Stavovi u tač. 1. i 2. ovog dela Obrazloženja osnov su da se opšti interes za retroaktivnost ovih odredaba utvrdi.

Prilikom formulisanja odredaba stavova (1), (2) i (4) člana 2. pribeglo se niskom nivou retroaktivnosti: odluke o izboru ili ponovnom izboru stavljaju se zakonom van snage samo ako ih ne potvrde fakultetska veća u ostavljenom roku.

Pored toga, bilo je u praksi slučajeva da su se ove odluke - uprkos tekstu Zakona iz 1998. godine - ipak donosile od strane fakultetskih veća, bar na nekim fakultetima. Ta odvažna praksa, kojom je čuvano biće univerziteta, zaslužuje da bude poštovana i otuda odstupanje od pravila koje je sadržano u stavu (3) člana 2. ovog Zakona.

3. Odredba stava (5) člana 2 ovog Nacrta nema retroaktivno, već trenutno dejstvo, budući da se radi o pravilu procesnog karaktera.

 

4. Odredba st. (6) je retroaktivna na isti način kao odredbe st. (1), (2) i (4) ovog člana.

5. U stavu (7) člana 2 predviđena je zakonska reintegracija otpuštenih ili disciplinski odstranjenih nastavnika i saradnika. Radi se o odredbi sa retroaktivnim dejstvom, jer se poništava prestanak radnog odnosa i njegove pravne posledice. Ovom retroaktivnošću se nastoji popraviti odnosno ublažiti šteta. U ostalom pogledu važe objašnjenja data uz stavove (1), (2) i (4) člana 2 ovog Zakona.

 

 

Uz član 3.

Odredbe ovog člana ne zahtevaju posebno obražlozenje. One su tehničko-proceduralnog karaktera. Deo odredbe sadržane u stavu (1) ovog člana – u kojem se određuje zvanje na osnovu koga nastavnici ili saradnici sudeluju u radu izbornog veća - ima retroaktivno dejstvo, koje je nužna posledica rešenja sadržanih u stavovima (1) i (29 člana 2.

Uz član 4.

Odredbe ovog člana imaju retroaktivno dejstvo, pa treba videti objašnjenja uz član 2.

Uz član 5.

1.Odredbe ovog člana sadržane u stavovima (1), (2) i (3) imaju za cilj raskid sa pravnom neodgovornošću za politički, disciplinski i svaki drugi progon, koji se vršio zloupotrebom položaja ili ovlašćena stečenih na osnovu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, čime su se otvoreno kršila ljudska prava i slobode, a u ovom slučaju naročito sloboda naučnog i umetničkog stvaralaštva. Njih treba shvatiti kao prvi korak akademske zajednice u suočavanju sa prošlošću - ne samo nedavnom - od donošenja Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, već višedecenijskom. Pravna posledica sa kojom se suočavaju nastavnici, saradnici i drugi koji su progonili svoje kolege ili na drugi način zloupotrebljavali stečene položaje sastoji se u disciplinskoj odgovornosti. Ovde nisu u pitanju odredbe sa retroaktivnim dejstvom, izuzev odredbe sadržane u stavu (3) koja se odnosi na rokove. Medju težim povredama discipline u vreme stupanja na snagu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine bila je i zloupotreba polozaja i prekoračenje ovlašćenja (član 101 stav 2 tačka 5 Zakona o radnim odnosima Srbije iz 1996. godine, "Službeni glasnik Republike Srbije" 55/96). Da je bilo faktičke mogućnosti za primenu ove odredbe Zakona o radnim odnosima, oni koji su zloupotrebljavali položaj, proganjali svoje kolege, sprovodili samovolju, već bi morali biti disciplinski kažnjavani. Ovako, jedini način da se primeni pravo, koje je već moralo biti primenjeno, jeste da se obavežu fakultetska veća na pokretanje postupaka i da se zakonom odredi retroaktivnost u pogledu rokova za pokretanje i vođenje disciplinskih postupaka. Ta retroaktivnost je opravdana istim onim opštim interesom koji je napred već objašnjen.U stavu 2 člana 4 pruža se mogućnost onima koji su postali svesni svoje pravne odgovornosti da sami odu, a nepravedno optuženima da se odbrane uz sve garantije koje pruža Zakon o radnim odnosima.

2. Odredba sadržana u stavu (4) ovog člana nema retroaktivni karakter. Ona treba da deluje preventivno, ali i kao opomena članovima akademske zajednice da ne pristanu na nametanje zakona kojima se ta zajednica razara, naučne i umetničke slobode ukidaju, a univerzitet pretvara u svoju suprotnost.