Make your own free website on Tripod.com

 

 

Danas, 10.07.2002.

Rubrika: Dijalog

 

 

Nikola Grujic

 

Univerzitet, dve godine posle Petog oktobra

Danas tante, za kukuriku sutra

 

    Bio je to opstenarodni plebiscit. Znali smo sta necemo i pretpostavljali da sve ostalo hocemo. Ko ce prvi pokazati lik demokratije do univerzitet? To je hram umnosti jednog naroda. Da ne spominjemo akademiju kako bi zadrzali akademski nivo. Univerzitet je u diktaturi dizao glas nekoliko puta. Osmisljeno, organizovano i do zla boga uporno. Njega je, a posebno NJU, to dovodilo do ludila. Negde devedeset osme naredba je stigla. Univerzitet nocas mora pasti! I pao je. Kada se hteo opisati mrak bio je to zakon o univerzitetu. Sve ostalo je bilo "ni dan ni noc". Kada se htelo mobilisati za promene, nije trebao harizmaticni vodja ili zapaljivi govor. Spomeni zakone ne pitamo sta kosta...

    ... i desi se oktobar. Za taj osecaj je vredelo ostati. Ponekad zbog toga sazaljevam normalne zemlje. Za tu nasu srecu nece nikada imati dovoljno veliku sopstvenu nesrecu. Vegetirati mentalno i trpeti fizicki do momenta odbrojavanja. Nema cene taj carobni osecaj Svetog Georgija.

    Na nasem fakultetu se sve odigralo sutradan. Jednostavno. Vi aut - vas cetvoro in. No, ljudi od kredibiliteta. Pripadnici vanpartijske organizacije. To je bio uslov. Ko ih predlozio? Zasto bas njih? Zasto bas tu? Bila su pitanja koja su se cinila posve suvisna. Bilo je fakulteta gde se takvih nije moglo nahvatati dovoljno. Svi su vec bili clanovi. Sto da se zna, sto da se ne zna. Neki bili nestrpljivi drugi izgubili strpljenje pa usli. Tada su postavljeni oni sa najkracim crveno-crnim stazom. Najduze su izdrzali. Valjda su onda i manje kvarni. Ali ko je donosio te odluke? Opet ovaj. Ako bas insistiras narod! To je uvek bio odgovor kada se ne zna pravi. Uostalom, novi zakon o univerzitetu je prakticno gotov. Zajedno sa jos dvadesetak, takodje obecanih na barikadama. Sve je privremeno. Samo da se resimo njega. I naravno nje. Zajedno sa njima. Sa nama cemo lako.

    Novi zakon je predvidjao da se rektori, dekani i ostali, biraju tajnim glasanjem. Svi nastavnici fakulteta i oko 100-200 studenata. Bravo! Negde u svetu toga ima. Kod nas jos nikad. Ko izgubi, nije sramota. Nisi statirao u lose reziranoj farsi. Oni koji biraju imace vodje koje zasluzuju.

    Izneli smo svi svoje primedbe, da se zakon priblizi idealnom i ostali na ceki... Jedan dan, dva, nedelja, pun mesec, dva puna... ne vredi. Gospodja Turajlic kod nas u Novom Sadu objasnila da je stvar oko novog zakona propala. Nemoguce je iz toliko primedbi napraviti zakon. Nismo znali da se odlicni zakoni prave bez primedbi, ali sada naucismo i to. Svi u sedlu odahnuse, ostali uzdahnuse. Taj film smo vec gledali. Zar ce ovi bez provere ostati ceo mandat? Da. Po najgorem zakonu? Da, jer drugog nemamo. To je legalizam. Lagalizam ili legalizam za nas je svejedno - promrmljase profesori na tu semanticku zavrzlamu. Novi dekani na dve godine dobise istu onu batinu sa kojom su mahali, a bogme i pogadjali dekani Filoloskog, Elektrotehnickog, Pravnog, itd.

    Kako to izgleda na ponekom primeru u praksi. Profesor Grbic je bio dekan "diktator" na Medicinskom fakultetu u Beogradu ranije, a profesor Apostolski dekan "demokrata" na istom fakultetu sada. Profesor Grbic nikada nije izabrao sefa katedre, mimo tajnim glasanjem izabranog kandidata, mada mu je zakon to dozvoljavao. Profesor Apostolski postavlja sefa katedre mimo volje njenih clanova, jer mu zakon upravo to dozvoljava. Dekan diktator je smatrao da zavrsetkom Medicinskog fakulteta profesori fiziologije mogu izdavati biohemijske analize (svi pacijenti ostali zivi). Dekan demokrata to zabranjuje striktno "postujuci" zakon. Dekan diktator radi po Zakonu o univerzitetu koji je dekan demokrata zestoko kritikovao do momenta svoga izbora. Dekan demokrata lako obecava svoju ostavku da bi jos lakse pogazio dato obecanje. Dekan diktator ostaje upamcen kao gospodin covek kojega ce se svi rado secati.

    Bojim se da ta sudbina nece zadesiti demokratu. Alberte, Alberte sve je relativno - rece tast Milevinom suprugu u Novom Sadu mnogo decenija ranije.

    Rektor BU profesor Marija Bogdanovic vispreni um i britki jezik je na svojoj kozi osetila svu torturu prethodnog rezima. Profesorka je u demokratiji dobila fotelju, ali i izgubila glas. Ostace upamcena kao prva zena rektor, ali i kao rektor koji ce "vladati" (cujem izabrace se bar jos jednom) po dva najgora zakona kojima se i sama suprotstavljala. Imam malo gorcine u ustima. Mora da sam nesto progutao.

    Ministar Gaso Knezevic odlazi na privatni univerzitet kao ministar valjda drustvenog skolstva i izjavljuje da su privatnjaci bolji. Nemam nista protiv i da je u pravu, ali zasto bas tada i zasto bas tu usred ekstraprofiterskog orkestra. Vrzmaju mi se u glavi trileme. Priznaje li ministar poraz? Ili, zasto nesto ne uradi da ih mi, drzavni dobijemo u produzetku. Mozda ministar u stvari tvrdi pazar za postministarski angazman. Danas tante, za kukuriku sutra. Ko se jos seca profesora Ljubomira Madzara? Profesor G17 Plus da ne ode u minus izabra mesto Karicevog rektora. Likuju zastupnici teze da svi imamo ideale. Sve ostalo je stvar cene.

    Ovih meseci isticu dve godine i konacan kraj omrazenog Zakona. Kada je profesorka Turajlic pre par meseci izjavila kako nije dobro da se rukovodioci univerziteta biraju tajnim glasanjem od oko 300-400 ljudi jer oni imaju samo cetiristoti deo ogovornosti zavrnuo sam sopstvene usi da me ne lazu. Mnogo je bolje da ih bira neko telo od dvadesetak ljudi - dodade ona i ostade zivahna kako to samo ona ume. Ova izjava bi na sabackoj civijadi imala dobre izglede za visok plasman. Kategorija demagogije, da ne bude zabune.

    Ipak, postaje jasnije. Sto rece Vuk - babi se dopalo hoce baba jos malo. To zadovoljstvo zrtvovanja za narod, lepsu buducnost i posebno demokratiju treba oplemeniti jos jednim krugom. Ali kako? Demokratski naravno. Medjutim, sta ako narod nenaviknut na demokratiju odreaguje nedemokratski? Ne, to je nemoguce, pa mi smo demokrate po rodjenju, ubedjenju, imenu partije i najvise po tome sto smo dosli posle njega. Opet je doneta stara odluka. Demokratija nocas mora pasti!

    Tih dana Milosevic dobija do sada najvece priznanje. Ovi smisljali dve godine i nista. Svetska iskustva, isto cabar. Nema brate boljih zakona da te drze u sedlu od njegovih. Cast svakome, mi u njega imamo najvise poverenja. Mrtvac iz devedeset druge je ekshumiran, okupan, nasminkan i pusten na ljuljanje u skupstinsku proceduru da zaplace po rodjenju. Odmah je receno da je to samo nuzno zlo, privremeno resenje,do jeseni... Znamo i to. Da se Vlasi ne dosete. Ali i Vlasi vec imaju sede vlasi. To je zakon fingirane demokratije. Ako si dekan, ti prvo javno biras Savet, a Savet posle tajno bira tebe. Imas sve i javno i tajno i njihove telefone. Jedino nemas iznenadjenje. Nije dobro za srce. Svi zadovoljni. Opste narodno veselje. Slobo - majstore, Slobo - majstore...

    Nocas mi se prikazala Vanga. Ujutru sam razbacao karte, brojao pasulj i gledao u solju pre nego sto sam osamucen povukao vodu. Trostruka slepa proba. Cisto da ne omanem. Postupak izbora na univerzitetu mora biti zavrsen do kraja septembra. Tu je leto i godisnji odmori. Idealno za demokratiju. Ko je tu, tu je. Vidim u kugli kristalno jasno. Eto prilike da me uhvatite za rec. Sve ostalo kod redovnog profesora i nije za hvatanje. Cujte ovo. Najmanje 90 odsto rukovodstva na univerzitetu produzice mandat. Kada malo bolje i razmislim. Ma ko bi drugi.

    P.S. Na pitanje da li je univerzitet polozio ispit iz demokratije, odgovorite sami. Jedno mi je zao. Na buducim izborima necu imati osecaj, kao nekada, da biram izmedju onih koji lazu i onih koji to ne cine. Sada znam. Biracu izmedju onih koji su lagali vise i onih koji ce verovatno sutra lagati manje. Covek se uci dok je ziv...

    Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu