Make your own free website on Tripod.com

 

 

Danas, 4.11.2003.

Licni stav

 

Kako da postanete diplomirani ekonomista bez po muke

 

 Znaš li ciji je ovaj mali?

 

 

 Milic

 Milovanovic

 

 

Danas se teško dolazi do posla i nije lako odabrati ni zanimanje, a ni stepen strucnosti. Nekad se govorilo da je dobro biti inzenjer - u drzavi se mnogo radi i gradi, te su potrebni inzenjeri svih struka, koji su naravno dobro placeni. Ali danas se malo gradi, a još manje radi, i za te potrebe ima sasvim dovoljno strucnjaka. Zatim se govorilo da je dobro biti lekar - uvek ce biti bolesnih ljudi. Ali i doktora ima više nego što drzava moze da finansira, a narod je još siromašan i ne moze iz svog dzepa da placa privatnog lekara. No, culi ste da se dobro zapošljavaju ekonomisti. Narocito su dobre plate u stranim predstavništvima, gde se pored diplome trazi i znanje jezika, korišcenje kompjutera i polozen vozacki ispit. Recimo da poslednja tri uslova ispunjavate, ali vam nedostaje diploma ekonomiste. Evo vam nekoliko prakticnih saveta kako da ostvarite svoje snove. Pretpostavimo da vam je sasvim jasno šta hocete. Zelite fakultetsku diplomu u što kracem roku. Ili vam rok i nije toliko bitan, samo da trud bude što manji? Ili, ako vec planirate neki trud, da onda rezultat bude što bolji? OK, razumeli smo se, te mozemo preci na razmatranje mogucih puteva do diplome.

Prvo, i uvek najvaznije, treba da ste rodjeni na pravom mestu i u pravo vreme - put do diplome tada vam je širom otvoren. Dobro je ako imate devetnaest godina i ako ste rodjeni u pravoj porodici. Ovaj drugi uslov podrazumeva da je tata, stric ili najblizi (muški) rodjak, uspešan poslovni covek. Najbolje je da je trgovac oruzjem, ali nisu loši ni nafta, cigarete, šecer, pa i beli

 luk, ako se njime trguje po privilegovanim uslovima. Da, pa šta, pitate se cak i ako ispunjavate ovaj uslov, kakve to veze ima sa diplomom. Ne brinite. Na vama je samo da se prijavite na konkurs za prijem studenata, a ostalo ce vec ici samo po sebi. Neko od nastavnika ce stupiti u kontakt sa vašim ocem (rodjakom) i vaš put do diplome je sasvim izvestan.

Dobro, ali ako ne ispunjavate gornji uslov, šta onda?

Sledi vam malo tezi put, ali ipak ne preterano tezak - potrebno je da imate saplemenika ciji se rod ceni na fakultetu. Put je tezi, jer rodjak treba sam da pronadje vezu. Ali kada jednom veza proradi, sve ide kao po loju.

Predavace vas kao štafetnu palicu od jednog do drugog profesora sa recima: "Znaš li ciji je ovaj mali?" . Ako vam vaš rodjak i nije tako blizak, treba da ostavite utisak da vam je on najvazniji u zivotu i da maltene nemate nikoga sem njega.

Mozda vam ni ovaj savet ne znaci mnogo jer nemate blisku rodbinu, a i oni koje znate ne drze do plemenskih i lokalpatriotskih veza. Situacija je za vas nepovoljna, ali nije bezizlazna. Treba samo spremiti dosta para. Banke još nerado daju kredite za tu namenu i zato razmotrite zaduzenje kod bliske osobe. Treba da joj objasnite da cete dug vratiti kada se zaposlite u stranoj firmi (bice ih sve više sa napredovanjem privatizacije). Osoba kojoj se obracate treba da veruje u vas i da ne zeli da zaradi na vama (beskamatni zajam).

Ako vam prica kod nekog upali, preskocili ste prvu lestvicu. Sada imate pare, ali ne znate šta sa njima da uradite. Najbolje je da se druzite sa aktivnim studentima i to onim sa starijih godina. Necete teško naci studente ekonomije, jer njih je pored pravnika i najviše u gradu (nije loše poznavati i nekog sa Prava, on ce vas vec uputiti na ekonomiste). Ipak, gde da ih nadjete? Studentski domovi su dobri za pocetak, jer prica se da tamo radi bliska rodbina nekih profesora koji zele da pomognu studentima. Nisu loši ni kafici oko fakulteta. U njima se muva studentarija od koje se svašta moze saznati.

Mozda ste baš loše srece i posle mnogo popijenih kafa i sokova shvatate da su male šanse da nešto konkretnije saznate. Tada vam ne preostaje ništa bolje nego da odete direktno u Kicevsku ulicu. Gde je to? Otvorite plan grada i potrazite ulicicu koja se nalazi nekako na sredokraci izmedju studentskih domova, Pravnog, Ekonomskog i Medicinskog fakulteta. Prica se da u toj ulici stanuju neki profesori i bivši studenti koji su spremni da vam ucine uslugu. U toj ulici ima nekoliko kafica, ali nece biti zgoreg da okušate srecu u svakom od njih. Pogledajte gde ima guzve i galame. Videli ste vec kako u filmovima izgleda njujorška berza - mnogo se gestikulira i svi se nekako drze telefona. Ako pridjete blize, pocecete da razaznajete glasove: "Treca godina. . ", "Uslovni!", "Diplomski uradjen. . . ", "U sledecem roku!". Pridjite slobodno - slušanje se ne placa.

Kada ste jednom shvatili ko je u toj gunguli glavni, skupite hrabrost i smelo pridjite. Recite otvoreno šta hocete. Iskrenost i direktnost su ovde na ceni - nema se vremena za zamajavanje. Ponudice vam paletu usluga: da li zelite paket aranzman, da probate samo jednom, da dobijete ocene iz kljucnih ispita, a da ostalo probate sami, ubacivanje na dopunski spisak, ili da dubler polaze umesto vas? Naravno, sve se to ugovara po razlicitim cenama.

Mozda niste skloni riziku. Citali ste u novinama da je policija provalila jednu grupu dublera koji su organizovali polaganje ispita na Pravnom i Ekonomskom? Sudski proces je u toku i, bogami, mozda ce pasti i koja kazna. No, budite bez brige: policija trazi samo ogranizatore celog posla i to medju studentima, tzv. studentsko preduzece. "Profesorsko preduzece" niko ne dira, cak i u slucaju kada je sasvim evidentno da su ukljuceni u nelegalno polaganje ispita. Njima dekan samo uputi jedno veliko "No-no!" i sve ide po starom.

Oni dakle imaju podsticaj da vas pronadju! Ako imate dovoljno para ne morate znati ni koje ispite treba da date, ni kako se zovu profesori. Rizik je za vas mali, a dobit velika.

Ako nemate dovoljno para, ostaje vam najnepovoljnija opcija - moracete nešto i da naucite. Na primer, na drugoj godini cete nauciti da je svejedno da li minimizirate napor za dati rezultat (diplomu), ili maksimum koristi ostvarujete za dati napor. To su dva problema koji imaju isto rešenje! Svako zeli da ima više, a ne manje, ali svako sledi svoje podsticaje (pare su najbolji stimulans - dobra je i trgovina belim lukom, ako baš ne mogu kalašnjikovi). A mozda cete cuti i nešto od sledeceg: Amerikanac Ricard Pozner je objasnio kako se uspostavljaju ekonomska i pravna pravila u primitivnom društvu, baš kao da je opisivao naše plemenske veze; neki drugi ekonomisti su pisali o medjugeneracijskoj razmeni (znate ono "bake i deke se dogovore sa unucima..."); Englez Hoteling je još pre Drugog svetskog rata objasnio kako ce se locirati prodavci (najmanje dva) u zavisnosti od rasporeda korisnika usluga; Amerikanci Nojman i Morgenstern su zakljucili pre više od pola veka da ce i osoba koja nije sklona hazardu, ipak ucestvovati u rizicnim akcijama ako je verovatnoca uspeha dovoljno velika; nešto kasnije još jedan Amerikanac - Geri Bejker, dobitnik Nobelove nagrade - pokazao je da treba kaznjavati ne samo one

 koji podmicuju, nego i one koji primaju mito, štaviše kazne moraju biti oštre jer je verovatnoca otkrivanja tog dela mala (dakle sve suprotno od onog kako se kod nas radi); itd, itd.

Cestitam kolega, postali ste diplomirani ekonomista!

 

Autor je profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu