Make your own free website on Tripod.com
 

FAKULTET ZA SPORT I FIZICKO VASPITANJE



Ovo je nas prilog da se napise, odstampa i deponuje za buducnost istorija Univerziteta za vreme Milosevica i njegovih saradnika. Taj period sasvim zasluzuje ime iz one narodne poslovice koja opisuje sve sto ne valja a snadj|e coveka kao - vunena vremena. Iz njega je, na kraju, Fakultet izasao ruiniran i u materijalnom i u ljudskom smislu i proces oporavka je svakako tezak, sa neodre|enim vremenom trajanja.

Fakultet za sport i fizicko vaspitanje je period vladavine para iz Pozarevca preziveo u dve faze. U prvoj, od 1991- 1997 godine, zahvaljujuci svom relativno slabom rejtingu na Univerzitetu, neprimetno i bez puno stete. Cak, sta vise, ova blaga izolacija je jednoj grupi avangardnih profesora omogucila nesmetan pionirski rad na formiranju i opremanju i u strucnom i u materijalnom smislu Metodicko istrazivacke Laboratorije koja je za kratko vreme (od 1992 do 1996 ) vec postala veoma bitan faktor u strucnim i naucnim tokovima sporta i fizicke kulture Jugoslavije, pa su cak i prvi radovi poceli da se pojavljuju u medjunarodnim naucnim casopisima. Pored laboratorije, u tom periodu se puna paznja posvecuje opremanju biblioteke, stvaranju unutrasnje kompjuterske mreze, osposobljavanju Racunskog centra i povezivanju na Internet celokupne mreze racunara na fakultetu (Laboratorija, Racunski centar, Biblioteka, Sluzba za studentska pitanja, Racunovodstvo). Dalje, u radu celog Fakulteta pocinje da se oseca novi duh, zapocinju se i opsezna, visegodisnja testiranja bioloskog razvoja i fizickih sposobnosti skolske omladine (vec dobro poznata "Beogradska studija"). U analizama nezavisnih nevladinih organizacija Fakultet je po propulzivnosti i razvojnim karakteristikama, za taj period postigao najveci moguci uspeh. Bili smo rangirani na cetvrto mesto u sklopu Beogradskog Univerziteta.

I onda, u punom naletu, nailazi druga faza - cuveni zakon o Univerzitetu koji, u prvi plan izbacuje svu ljudsku prljavstinu koju je posedovao Univerzitet. Da je neko pre donosenja pomenutog zakona pitao i nastavnike i studente ko bi za najkrace vreme mogao da upropasti Fakultet, skoro svi prsti bi bili upereni u jednu osobu i par njegovih "saradnika". Naravno, ti ljudi su godinama bili uzrok vecine problema i skandala na Fakultetu, ljudi bez i jednog-jedinog rada u naucnim casopisima, ali zato i jedini clanovi "odgovarjuce" partije na Fakultetu. I zaista, za dekana je imenovan Drago Tomic, a uz njega su tu bili i Predrag Nemec,Zoran Cirkovic, i Djordje Stefanovic. Joc se pamti scena kako novoimenovani dekan u pratnji Predraga Nemeca i iz grada dovedenih kafanskih muzicara, svecano hoda od svoje kancelarije do dekanata sa odlukom o imenovanju u ruci. Odmah je stvorena ogromna kolicina negativne energie koja je, vec na prvom koraku zaustavila skoro svaki rad na Fakultetu. Prvom svojom potpisanom odlukom, novi dekan zabranjuje isplatu svih honorara koje je Laboratorija ostvarila kroz dvomesecan rad i dotadasnjeg rukovodioca Laboratorije smenjuje. Zamena mu je dekanov slepi pratioc (a kasnije se ispostavilo i konkurent za presto u okviru iste partije) profesor atletike - Djordje Stefanovic. Da paradoks bude veci, pomenuta osoba , iz ociglednog, ali i opravdanog straha da ne ispadne smesna, nikad nije krocila u Laboratoriju i preuzela rukovodjenje istom. Nije se moglo rukovoditi zidovima, a znanja i saradnike za nove programe nije, naravno, nikad ni posedovao. Naime, i ceo "rukovodeci tim" Fakulteta je veoma brzo shvatio da ama bas nista ne zna o testiranju fizickih sposobnosti, o naucnom eksperimentu, o akviziciji i obradi eksperimentalnih podataka, a naucnu literaturu godinam skupljanu u Laboratoriji i onako nisu mogli da koriste jer je bila uglavnom - na engleskom! Osim za licnu korist, "rukovodioci" i onako za nauku i struku nikada nisu bili zainteresovani. Zbog toga sledi odluka dekana da rad u Laboratoriji "demokratizuje", sto je u realnosti znacilo - da je unisti. Vrata laboratorije otvaraju za rad SVAKOM ko nadje za shodno da to moze i ume i da se kljuc od nje nalazi u otvorenom sistemu upotrebe, kod portira. Buduci da je Laboratorija bila opremljena skupocenom opremom koja je na Fakultet najvecim delom dolazila kao poklon donatora , bilo je ocigledno da je odredjena zastita neophodna. Ko hoce, neka izvoli. Buduci da je bilo jako puno opreme koja je mogla da stane u aktn-tasnu,ovo je bio otvoreni poziv na kradju. Naravno, u roku od jednog sata, najvazniji delovi opreme koja je mogla postati plen su bili interno popisani, preuzeti na revers i odneti na sigurna mesta pod kljucem, a baze podataka koje su se odnosile na hiljade testiranja i naucnih eksperimenata kopirane i sacuvane na sigurnom mestu. Uzgred, skoro cetiri godine od ovih dogadjaja, iz sacuvanih baza podataka jos uvek izlaze radovi u uglednim casopisima. Medjutim, tada, osnovni cilj je postignut jer je Laboratorija prestala da postoji. U njoj se, od 30. juna 1997 do 15. oktobra 2000 godine, nece odigrati ni jedno testiranje sportista. Poneki mali posao tipa lekarskih pregleda za prijem na Fakultet je obavljan, ali, u opstem interesu Fakulteta i samo u nekoliko dana u godini. Tek u oktobru 2000 godine, deo prezivelog tima se vratio u nju da je ozivi i taj proces, sa promenljivim rezultatima, opet pod starim rukovo|enjem, se i danas odvija. Fakultet je, od pomenutog juna 1997 godine usao u mrak koji je rukovodecoj cetvorki bio neophodan - da se ne vidi sta cine i sta sve ne znaju. A sesti u avion na mesto pilota i misliti da je to dovoljno za poletanje mogla je samo ogranicena glava poluintelektualaca kakvi su bili ova cetvorica strasila naseg Fakulteta. Rezultati su porazni.

Paralelno sa unistavanjem Laboratorije i naucnog i strucnog rada vezanim za nju, tekle su i druge "aktivnosti" rukovodeceg tima, aktivnosti sa jednako tragicnim posledicama. Uradjena je reforma Fakulteta sa pretumbavanjem plana nastave po godinama bez ikakvog rezona, ukidanjem nekih bitnih a uvodjenjem strucnim krugovima nepoznatih predmeta, promenjeno je ime fakulteta, otpusteni vidjeniji profesori medju kojima je i predsednik sindikata Prof. Veljko Aleksic, primani su po partijskom zadatku novi kadrovi (Momirka Vukicevic i Dragan Zivotic) a kaznjavani i progonjeni profesori sa cenjenim naucno istrazivacki opusom (Slobodan Jaric - trenutno zivi i radi u Svedskoj). Radna atmosfera i elan na Fakultetu su sasvim unisteni, i nastavnici i studenti su se pojavljivali samo kad su zaista morali, poslovi se otaljavali. Vladalo se dekretima, pretnjama i ucenama. Nastavnicima se naredbom dekana zabranjuje okupljanje u kancelarijama. Jedna od najupecatljivijih tragikomicnih dogodovstina bila je kada je dekan Tomic, uz pomoc par clanova Saveta Fakulteta pokusao da uradi isto ono sto su siroti gradjani zemlje morali skoro svaki dan da gledaju na drzavnoj televiziji. Naime, pokusao je da prisili Nastavno-naucno vece da zvanicno proglasi profesora Slobodana Jarica za izdajnika i stranog placenika. Naravno, razlog su bili clanci prof. Jarica o unistavnju Fakulteta objavljeni u dnevnoj stampi. Vece je naravno, taj zahtev energicno odbilo, a komentar i izvinjenje Tomica prisutnim clanovima Saveta (inace, takodje aktivistima odredjene partije) bio je: "Eto vidite, svi su oni na njegovoj strani!"

Prof. Veljko Aleksic je rukovodio strajkom (jedinim strajkom koji se legalno vodio na celom Univerzitetu zbog cega smo od ostalih kolega nazvani LEGALISTI) i kao takav, bio nepodoban i otpusten. Otpusteni su i svi kadrovi koje je laboratorija, preko gradske stipendije za mlade naucne istrazivace zaposlila - elektro inzenjer Darko Davidovic (zivi i radi u Kanadi), dipl. biohemicar Irena Brdaric (trenutno bez zaposlenja). Sportsku halu koju je prethodni dekanat uz finansijsku pomoc Ministarstva za sport skoro dovrsio, novo rukovodstvo na komican nacin, uz svu opsteprisutnu improvizaciju ponovo dovrsava i DVA puta otvara, naravno uz predizborni marketing. Sve je stalo. Ljudi su bili nezadovoljni, jedan mali broj, iz straha od odmazde se priklonio dekanatu, nenastavno osoblje pritisnuto represijama i pretnjama listom se uclanilo u novi Sindikat ciji je predsednik bio Predrag Nemec i samo se cekao trenutak otpocinjanja unutrasnje borbe. U krugovima samostalnog sindikata, pao je dogovor da oblik borbe bude legalan - strajk i da se borba vodi jedinstvenim nastupom ogromne vecine nastavnika (51 prema 9) protiv zuluma manjine. Prvi dokument koji Vam saljemo tice se upravo ovog trenutka, pocetka borbe i predstavlja odluku sindikata o zapocinjanju procesa ulaska u strajk.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SINDIKAT FAKULTETA FIZICKE KULTURE
BEOGRAD, 11.10.1999

DEKANU FAKULTETA FIZICKE KULTURE
PREDSEDNIKU UPRAVNOG ODBORA
PREDSEDNIKU NADZORNOG ODBORA

U cilju zastite profesionalnih interesa, strucnog i ljudskog dostojanstva svojih clanova, Sindikat Fakulteta fizicke kulture, sa 51 od ukupno 60 zaposlenih nastavnika i saradnika, na skupstini odrzanoj 30.09.1999 doneo je odluku o stupanju u strajk sa strajkackim zahtevom-SMENA DEKANA I IMENOVANJE NOVOG.

Predsednika Upravnog odbora, gospodina Dragoljuba Kocovica, molimo za jos jedan razgovor do datuma stupanja u strajk.

U skladu sa Zakonom o strajku, strajk ce biti organizovan od 21.10.1999 odine u prostoru Fakulteta.

Interese clanova Sindikata zastupace Strajkacki odbor u sastavu:

Veljko Aleksic
Jaroslava Radojevic
Milos Kukolj
Vladimir Koprivica
Branislav Jevtic
Stanimir Stojiljkovic
Darko Mitrovic

                                                                                                                                Predsednik Izvrsnog odbora Sindikata FFK
                                                                                                                                redovni profesor
                                                                                                                                dr Veljko Alkesic

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Strajk je uspeo i posle nekoliko meseci borbe, pronadjeno je solomonsko resenje. Upravni odbor ce preporuciti Vladi da imenuje novog dekana na predlog naseg sindikata ali sa liste predlozenih kandidata koje odredi Upravni odbor. Birajuci manje zlo, Sindikat predlaze Srbu Popovica, profesora pred penzijom ali pomirljivog stava i razumevanja za odredjen broj problema koji su natovareni na ledja Fakulteta. Iako clan JUL-a nije se u potpunosti priklanjao svim odlukama partije pa je neposredno pred oktobarske doga|aje, u trenutcima kada se vec uveliko osecala plima promena, smenjen i zamenjen sa jos jednim anonimnim i vlasti zeljnim prof. Nikolom Stanicem. Srecom, dogodio se prevrat 5. oktobra, pa je pomenuti profesor, na svoju veliku zalost, samo bezuspesno mahao papirom i sluzbenim listom SR Srbije o svom izboru. Niko ga nije shvatao ozbiljno a ni on sam sebe. Da je shvatao u kojoj se vodi nalazi, ne bi na sastanku naseg sindikata naprasno menjao tabor u nadi da ce mu to doneti nase priznavanje njegovog legaliteta. Nije naravno uspeo.

Sindikat, uz svesrdnu podrsku nove vlasti, predlaze prof Milosa Kukolja za dekana, a ovaj vec celu godinu dana, sa izuzetnim pregalastvom i naporom, ponovo gradi razgra|eno. Ponesto uspe, ponesto niko ne bi uspeo, ali Vas i nas poduhvat, one neuspehe koje smo preziveli i koje ni sada ne mozemo da zaboravimo i ispravimo, makar ce spasiti zaborava. KRIVCI MORAJU OSTATI JAVNI DOK BUDE POSTOJAO UNIVERZITET I POTREBA DA SE O ZIVOTU MISLI I GOVORI SA STRANE ISTINE. BAREM NA TREN, MA KOLIKO ON BIO KRATAK ILI DUG, POBEDIMO LAZ I ZAPAMTIMO NJENE PREDSTAVNIKE.

Ovo je kratka istorija naseg Fakulteta iz "vunenih vremena". Dobrom voljom svih clanova Sindikata i predusretljivoscu njegovog predsednika Darka Mitrovica, posedujemo na disketama odredjen broj dokumenata o radu samog sindikata koji najbolje ilustruju ono sto smo sazeto pokusali da napisemo. Ima tu odluka, demantija za novine, pa cak i evidencije ko je platio i koliko sredstava za angazovanje advokata u sudskim sporovima koje smo vodili protiv bivseg dekanata, boreci se za otpustene kolege i nasa prava.

U Beogradu, 4.11.2001 godine

                                                                                                                              Prof. dr Dusan Ugarkovic

                                                                                                                               Prof. dr Milos Kukolj

                                                                                                                                Prof. dr Slobodan Jaric